gradska cistoca 1Распоред изношења смећа
Контрола
Мере заштите
Одлагање отпада

Градска чистоћа

КЈП“Извор“ своју функцију обавља у градском насељу, док се од 35 сеоских насеља третира само 12 и то Велики Поповац, Велико Лаоле, Дубочка, Каменово, Лесковац, Мелница, Орљево, Панково, Стамница, Стамничка Река, Трновче и Шетоње али се третира само централни део насеља (школа, МЗ, амбуланта и продавнице и по неколико дома).

Сходно потребама, град је подељен на реоне из којих се појединачно свакога дана, или једном у недељи сакупља и одвози смеће.

Комунални несортирани отпад се одлаже на депонију „Свина“ која је у процесу санације, затварања и рекултивације по одобреном Пројекту ИХТМ Предузеће за технолошки развој – ЦИПРО.

У следећој табели су дати подаци о броју корисника којима КЈП“Извор“ пружају услуге изношења и депоновања смећа.

1. Домаћинства 1.769
2. Правна лица 557
3. Станови 660

Један од највећих еколошких проблема садашњице јесте неконтролисано одлагање смећа. Пораст броја становника као и нагла урбанизација и индустријализација друштва, директно утичу на раст потрошње свих врста производа, те је последица тога настајање све веће количине чврстог отпада. Свако живо биће у току свог деловања продукује отпад који мање или више угрожава здравље људи и животну средину, уколико се одмах не третира или одложи на одговарајући начин. Према званичним подацима, данас у Србији постоји више од 180 званичних депонија, не рачунајући велики број дивљих сеоских сметлишта. Према Националној стратегији са програмом придруживања ЕУ, највећи проблем у управљању комуналним отпадом у Србији представља одлагање отпада.

Националном стратегијом у управљању отпадом, на основу стања постојећих сметлишта извршена је њихова категоризација у четири категорије. Депонија (сметлиште) у Петровцу спада у категорију К3, сметлишта која се још могу користити у периоду до 5 година, под условом да се претходно изврши санација са минималним мерама заштите.
Према националној стратегији, управљање отпадом у Србији убудуће, види се кроз организацију региона за управљање отпадом. Према овој концепцији градила би се још једна регионална санитарна депонија за више општина које чине регион за управљање отпадом. Према постављеној мрежи регионалних депонија Петровац је потписао уговор заједно са општинама региона.

Овај регион је тек у фази формирања, тако да је свакако неопходно обезбедити уређени и контролисани простор за одлагагањеотпада у општини Петровац до почетка рада регионалне санитарне депоније, што подразумева период од око четири године.
У том смислу општина Петровац и ''ИХТМ-Предузеће за технолошки развој – ЦИПРО'' су склопили међусобне уговоре за израду пројекта санације и ремедијације постојеће депоније у Петровцу. Извођач радова је Акционарско друштво за водопривреду – водопривреда Пожаревац.

На територији града Петровца и приградских насеља према последњим подацима живи око 43400 становника. Депонија је лоцирана југозападно од града Петровца на око 3,5 км. Депонија захвата територију између града Петровца и сеоских насеља Добрња ( удаљеност од око 3,5 км), Лопушник (3,2 км) и Забрђе (3,2 км). На локацији, као и у њеном ширем окружењу не постоје чак ни мање групације кућа.

-----

Контрола и завршни радови

У зависности од карактеристика терена (геологија, хидрологија, идр.),
метеоролошких и климатских услова (ружа ветрова, падавине) треба предвидети повремену контролу квалитета ваздуха, вода и земљишта који су под непосредним утицајем депоније.
Након завршетка рада депоније, тј. њеног коначног искоришћавања, потребно је спровести мере рекултивације у циљу спречавања ерозије и задржавања воде. Ово се постиже наношењем завршне прекривке дебљине 0,5 до 0,7 м, односно 1,0 m када се жели посадити дрвеће.
Завршену прекривку треба поставити што је могуће пре, како би се спречило откривање смећа под дејством ветра и воде и загађивања околине.

Спречавање нежељених појава на депонијама које могу да доведу до загађивања околине

Уколико дође до површинских пожара на депонији (намерних или ненамерних), потребно их је одмах одговарајућим средствима угасити у циљу заштите околног ваздуха;
Уколико дође до дубинских пожара (што је најчешће последица непрописаног депоновања смећа), потребно их је угасити благовременим откривањем и раскопавањем пожаром захваћене масе смећа;
Неугодни мириси своде се на најмању меру једностриктним спровођењем мера санитарног депоновања. Појачани неугодни мириси су сигнал да је дошло до неправилности у функционисању депоније, које треба хитно отклонити;
Код појаве глодара и инсеката, потребно је одмах радни простор дезинфиковати и дератизирати;

Контрола процедног филтрата

Ради контроле оптималног рада шахта за пријем и третман отпадних вода, неопходно је спроводити контролу квалитета процедних вода.
Узорци се узимају у шахту и на потису заливне мреже.
Контрола квалитета филтрата се врши свакодневно и то:
- мерењем температуре ваздуха и филтрата,
- мерењем Рн вредности
- мерењем ВРК5

Контрола подземних вода

У оквиру услова заштите животне средине један од најзначајнијих је услов заштите подземних вода и површинских токова на подручју санитарне депоније. Веома је важно одредити ''нулто'' стање квалитета подземних вода на локалитету будуће депоније и предвидети праћење утицаја, контролу и мере заштите у површинским и подземним водама и њеној околини преко осматрачких пиезометара. На основу хидрогеолошког и инжењерскогеолошког извештаја се може закључити да на микролокацији будуће депоније нема регистрованих извора ни сталних површинских токова, као ни појаве подземних вода до дна видљивог дела ископа. Мале количине воде се инфилтрирају у терен, тј. највећи део атмосферских вода површински отиче у ниже делове терена.
У овој фази није било могуће урадити пиезометре за дефинисање ''нултог стања'' квалитета подземних вода.

Контрола издвојених гасова

При процесу аеробне ферментације отпадака долази до издвајања гасова различитог састава и количина, при чему доминира ЦХ4 и ЦО2.
Контрола гасова је неопходна јер се састав гаса мења у зависности од количине и типа депонованих отпадака (променљив састав). Посебно је битно контролисати издвајање метана.

Контрола узрочника заразе

Носиоци и разносиоци заразе на депонимама су инсекти и глодари.
Употребом прекривних слојева и прскањем дезинфекционим растворима спречава се развој инсеката. Бар једном у току радног времена слој сабијених отпадака се мора прскати дезинфекционим средством које је растворено у води. Ово прскање се може обавити обичном прскалицом која се користи у пољопривреди и која се причврсти на трактор гусеничар или се из аутоцистерне у којој је поменути раствор обавља прскање депонованог отпада.Концентрација дезинфекционог средства треба да се одреди у складу са захтевима процеса биолошког пречишћавања отпадних вода.
На отвореној депонији се могу појавити пацови, али елиминисањем хранљивих отпадака и прекривање земљом ово се знатно смањује. Уколико и даље имама повећан број пацова, треба позвати специјализовану службу за дезинфекцију и дератизацију.
Депоније привлаче и птице које могу бити узрочници заразе. И за то је потребно прекривање инертним материјалом отпада уз смањење ширине радне зоне.

----

Мере заштите животне средине и контрола ризика од депоније

Заштита животне средине и здравља људи од негативних утицаја депоније, се постиже заштитом супстрата животне средине: воде, ваздуха, земље, фауне, флоре, односно применом грађевинско-техничких, технолошких, санитарно-хигијенских, биолошких и других мера заштите.

Мере заштите ваздуха

Пошто су главни елементи загађења ваздуха прашина, гасови и непријатни мириси, техничко-технолошке мере за анализирање ових загађивача су следеће:
- појава прашине спречава се у току сушних периода орошавањем чврстог отпада водом, сабијањем и покривањем слојем сабијеног инертног материјала;
- гасови који настају у процесима анаеробне разградње отпадака,
контролисано ће се одвозити путем система за отплињавање – биотрнови;
- појава непријатних мириса спречаваће се свакодневним прекривањем отпада ка инертним материјалом и формирањем заштитног појаса вегетације, који ће бити усклађен са правцима доминантних ветрова, диспозицијом насељених места и појединих кућа и карактеристичном конфигурацијом терена. У саставу појаса биће засађене врсте са својствима емитовања етарских и фитонцидних материја.


Мере заштите воде

У циљу спречавања загађења површинских и подземних вода предузимају се следеће мере:
- дно и зидови празне депоније обложиће се воднопропусном облогом, чиме се спречава инфилтрација подземних вода у тело депоније, као и растварање насталог угљен- диоксида у подземне воде;
- постављањем дренажне канализације по дну депоније, чиме се скупљају све процедне воде и део атмосферских вода које продиру у тело депоније.
Дренажна канализација одводи ове воде до сабирног шахта (ретензије) из кога се предвиђа орошавање депоније. У шахту имамо таложење воде и природну аерацију након чега се предвиђа орошавање депоније. Муљ из таложника се одлаже на депонију уз претходно мешање са отпадом у односу 1:9 како би се смањило загађење;
- ободни канали одводе површинске воде ван зоне депоновања до природне јаруге, односно до најближег потока.

Мере заштите земљишта

Спречавање површинског загађења земљишта разношењем лаких отпадака по околном тлу, постиже се тако што ће се отпаци свакодневно сабијати и прекривати слојем сабијеног инертног материјала; тако се спречава могућност да птице разносе отпад.
Друга мера заштите од оваквог загађења је ограда која се поставља око депоније. Овим се спречава и улазак животиња у тело депоније. Повременим спровођењем дезинфекције и дератизације , спречава се појава и ширење популације глодара, који могу да оштете заштитну облогу и изазову загађење земљишта, а тиме и подземних и површинских вода.Заштитни појас вегетације који је усклађен са правцима доминантних ветрова такође спречава разношење лаких отпадака;
Спречавање дубинског загађења земљишта испод и око тела депоније, постиже се постављањем непропусне облоге преко дна и страница депоније, преко које се ради дренажна канализација.

Мере заштите околне биосфере

Промена биосфере околине депоније може настати због загађења околног земљишта и због продирања метана у околно земљиште. Продирање метана у околно земљиште биће спречено изградњом непропусне облоге тела депоније, и изградњом система за одвођење гаса ''биотрнови''.
Да не би дошло до ширења заразе, периодично ћелије треба испрскати дезинфекционим раствором и због могућег присуства глодата и инсеката.
Загађење околине буком спречава се поштовањем критеријума о лоцирању депоније на одређеном растојању од свих постојећих објеката.

Мере заштите од пожара и експозије

Опасност од пожара спречиће се предузимањем следећих мера:
- Свакодневним прекривањем отпадака инертним материјалом;
- Сталном контролом отпада на депонији. Мера заштите од експлозије биће уградња детектора метана у свим затвореним објектима на депонији.

Мере за уклапање санитарне депоније у околни пејзаж

Изградњом активног заштитног појаса без високог растиња и пасивног заштитног појаса са шумским засадом, формира се просторна баријера према најужем окружењу. Ови појасеви истовремено спречавају ширење површине и буке са комплекса депоније на околину. Бука и прашина се смањују изградњом доброг приступног пута и уређењем манипулативно-опслужног платоа. Коначно уклапање депоније у околни простор, обавиће се по затварању депоније, адекватном техничком и биолошком рекултивацијом, при чему ће се изнад затворене депоније формирати ливада са природно уклопљеним тереном у морфолошки модел окружења.

-----

На санитарној депонији '' Свина'' у Петровцу дозвољено је искључиво одлагање само оних врста отпадака који не производе штетне ефекте на животну средину и за здравље запослених на депонији. То су следеће врсте отпадака:

- комунални отпаци,
- отпаци са јавних површина,
- инертни индустријски отпаци,
- отпаци из предузећа,
- отпаци из трговина, јавних установа, административних објеката,
- пепео од ложења,
- пољопривредни отпаци и отпаци са зелених површина.

Отпаци из установа, школа су по свом саставу веома слични отпацима из домаћинства и могу се добро сабити.
Грађевински шут, односно малтер, комади цигле, бетона и сл. користиће се за изградњу инертне саобраћајнице на радној етажи.
Пепео и шљака пореклом од чврстих горива из котларница и из домаћинства могу се депоновати ако су потпуно угашени и ако не садрже никаквештетне елементе. Ако су у сувом стању, морају се добро поквасити пре одлагања и сабијања и одмах потом прекрити материјалом за прекривање. Ова врста отпадака је присутнија у зимском периоду и у већини случајева је инертна и не загађује околину. Уколико је у питању шљака са израженим хемијским загађењем, онда се не сме депоновати на санитарној депонији комуналног отпада.
Пепео и шљака који су инертни могу се користити за изградњу инертних саобраћајница.

Отпаци угинулих животиња не смеју се одлагати на депонији, него искључиво на сточном гробљу.
Индустријски отпад који је са хемијског и биолошког аспекта неутралан, а не може се користити као секундарна сировина, може се одлагати на депонију. Индустријски отпаци који по својим карактеристикама припадају групи штетних и опасних материја не смеју се износити на депонију.

Моторна уља и друга отпадна уља се не могу одлагати на депонију. S обзитом на њихове штетне особине, уља се морају одложити специјалним третманом или се регенерисати.
Специјални биолошки отпаци из здравствених установа који не садрже штетне и опасне материје би могли да се одлажу на депонију под посебним условима. То подразумева њихову претходну дезинфекцију у самој здравственој установи и прекривањем слојем од најмање 0,60 m одмах по депоновању.
Мањи део отпадака из здравствених установа може садржати патогене микроорганизме, па се тај део отпадака не сме одлагати на депонију, већ се мора уништити спаљивањем у пећи у кругу болнице. На сличан начин пожељно је уништавати и клинички конфискат.
Акумулатори и класичне батерије се могу одлагати на депонију. Уколико постоји и радиоактивни отпад из здравствених установа, са њим се мора руковати у складу са релевантним законским прописима.

На санитарну депонију се не сме одлагати материјал који има температуру паљења испод 120°Ц(бензин, етар, угљен-диоксид, керозин, уља, мазут и сл.), због стално присутне опасности од пожара.

Такође на депонију се не сме одлагати радиоактивни и експлозивни материјал. Ове материје се одлажу у складу важећим законским прописима.
У циљу заштите озонског земљиног покривача постоје следеће препоруке за депоновање расхладних уређаја које садрже фреон. Пре депоновања потребно је одстранити фреон помоћу специјалног уређаја за његову кондензацију, после чега се течни фреон уводи у боце у циљу поновне употребе а расхладни уређај третира као крупни отпад.
Фекалије не треба одлагати на депонију.

logo izvor petrovac na mlavi

 gradska cistoca 01

zelenilo 01

gradska cistoca 1

izvoriste setonje 4

izvoriste setonje 1

gradsko zelenilo 6

park 01

izvoriste zdrelo 01

reka vitovnica

manifestacija petrovacnamlavi

reka vitovnica petrovac na mlavi

odrzavanje parka petrovac na mlavi

park 02

odrzavanje parka 01

<